Matične ćelije iz pupčane vrpce - sve što treba da znate

U poslednje vreme sve češće se govori o matičnim ćelijama i njihovoj ulozi u lečenju različitih bolesti. Mnogi roditelji razmišljaju o čuvanju matičnih ćelija svog novorođenčeta, posebno u slučajevima kada u porodici postoji rizik od određenih bolesti. U ovom članku ćemo detaljno objasniti šta su matične ćelije, kako se čuvaju i koje sve bolesti mogu da se leče njima.

Šta su matične ćelije?

Matične ćelije su osnovne ćelije koje se tokom razvoja embriona razvijaju u sve vrste ćelija u organizmu - od ćelija srčanog mišića do crvenih krvnih zrnaca i ćelija kože. Kasnije u životu, ove ćelije imaju sposobnost popravljanja oštećenih tkiva.

Iako se matične ćelije nalaze u mnogim vrstima tkiva odraslih osoba, njihova najveća koncentracija je u koštanoj srži i krvi. Međutim, sa godinama ove ćelije gube svoju vitalnost, dok su matične ćelije iz pupčane vrpce novorođenčeta izuzetno mlade i potentne.

Postupak prikupljanja matičnih ćelija

Proces prikupljanja matičnih ćelija iz pupčane vrpce je potpuno bezbolan i bezopasan, kako za majku tako i za dete. Postupak se obavlja neposredno nakon porođaja, nakon presecanja pupčane vrpce, iz dela koji je vezan za placentu.

Krv se prikuplja u posebnu kesicu koja se zatim transportuje u specijalizovanu laboratoriju. U laboratoriji se vrše analize na prisustvo infekcija, testira se vitalnost ćelija, a zatim se one zamrzavaju na temperaturi od -196°C u gasovitoj fazi tečnog azota. Ovako sačuvane, matične ćelije mogu ostati vitalne decenijama.

Koje bolesti se mogu lečiti matičnim ćelijama?

Trenutno se pomoću matičnih ćelija može lečiti više od 75 teških i donedavno neizlečivih bolesti, uključujući:

• Leukemiju i druge malignite
• Poremećaje krvi
• Urođene poremećaje
• Poremećaje imuniteta
• Šećernu bolest
• Metaboličke poremećaje

Postoje dve vrste terapije matičnim ćelijama: autologna (lečenje sopstvenim ćelijama) i alogena (lečenje ćelijama drugog donora). Autologno lečenje ima prednost jer eliminiše rizik od odbacivanja ćelija.

Ko može da koristi sačuvane matične ćelije?

Istraživanja su pokazala da čak četiri generacije iz jedne porodice mogu da budu kompatibilne sa matičnim ćelijama novorođenčeta. To znači da ćelije mogu koristiti ne samo dete čije su ćelije, već i njegovi roditelji, braća i sestre, a u nekim slučajevima i drugi članovi porodice.

Čuvanje matičnih ćelija u Srbiji i inostranstvu

Trenutno u Srbiji ne postoji banka matičnih ćelija, pa se ćelije šalju u inostranstvo na čuvanje. Cena ovog usluga varira od 1500 do 2500 evra za period od 20 godina. Nakon isteka ovog perioda, roditelji mogu produžiti čuvanje uz dodatnu nadoknadu.

U susednim zemljama poput Hrvatske i Švajcarske već postoje banke matičnih ćelija. U Hrvatskoj cena iznosi oko 2000 evra za 20 godina, dok je u Švajcarskoj oko 2500 evra.

Najčešća pitanja o matičnim ćelijama

Da li postupak uzimanja šteti bebi ili majci?

Postupak je potpuno bezbedan i ne utiče na tok porođaja. Ne zahteva se nikakvo ubrzano ili prevremeno presecanje pupčane vrpce.

Šta ako se rode blizanci?

U slučaju blizanaca, roditelji mogu izabrati da sačuvaju ćelije samo jednog deteta ili oba. Mnoge banke nude popust za čuvanje ćelija drugog deteta.

Koliko dugo se mogu čuvati matične ćelije?

Standardni ugovor traje 20 godina, nakon čega roditelji mogu produžiti čuvanje uz dodatnu nadoknadu, ili dete može odlučiti da li će nastaviti čuvanje ili ćelije pokloniti banci.

Da li postoji rok trajanja za korišćenje matičnih ćelija?

Iako se najčešće čuvaju 20 godina, matične ćelije zadržavaju svoju vitalnost i nakon tog perioda, pod uslovom da su pravilno sačuvane.

Zaključak

Čuvanje matičnih ćelija iz pupčane vrpce predstavlja značajnu investiciju u zdravlje deteta i čitave porodice. Iako postupak zahteva određena finansijska sredstva, potencijalne prednosti su nesporne, posebno u porodicama sa rizikom od određenih bolesti. Kako tehnologija napreduje, verovatno će se proširiti i spektar bolesti koje se mogu lečiti ovim metodom.

Pre donošenja odluke o čuvanju matičnih ćelija, savetuje se konsultacija sa lekarom i detaljno informisanje o svim aspektima ovog postupka.